Re: Realnost

[darla_]

Bila je smiješna situacija jer su na tim predavanjima uglavnom profesori. Zgusnula sam se negdje otraga (inače sjedim u prvoj klupi   ) i promatram ekipu kako se pripremaju sa i-podima i mislim si, da nas djeca vide.   Ma klinac se moglo prepisivati na kraju, još su nas posložili u razmacima da nas bolje vide.. ja sam svoje šalabahterice koljenima stiskala da mi se ne prospu po podu. 

Nego, darlita... već neko vrijeme ne jedem meso pa si moram obnoviti jelovnik. Tako kada stigneš napiši koji recepi... bafica isto. Čini mi se da je i ona vege.

O jebote Sysy pa kad se prepisuje sa salabahtera onda se obuce malo siri sos do koljena i sa unutarnje donje strane se uljepe salabahteri, pa samo se malo izvrne suknjica prema sebi i procita sto je napisano  . Kad se vidimo obuciti cu te  .

Hocem, sastaviti cemo nesto zgodjusno i ukusno

[darla_]

Darling samo jede biljoždere.

Jock, jedno vrijeme sam jela ribu, sad ponekad, ali rijetko, uglavnom ide pjesmica: " Moja Anka sunce milo samo siba zelenilo, nista meso, nista riba, samo zelenilo siba" 

[Gost]

Darling samo jede biljoždere.

Jock, jedno vrijeme sam jela ribu, sad ponekad, ali rijetko, uglavnom ide pjesmica: " Moja Anka sunce milo samo siba zelenilo, nista meso, nista riba, samo zelenilo siba" 

bemu miša sve vas je više 

[Buffy]

Čestitam

Hvala ti. No, bit' će toga još...  Onaj Zarevski vam je za klinac, skroz me snervao.

Ne dao Bog većeg zla

[Gost]

Darling samo jede biljoždere.

Jock, jedno vrijeme sam jela ribu, sad ponekad, ali rijetko, uglavnom ide pjesmica: " Moja Anka sunce milo samo siba zelenilo, nista meso, nista riba, samo zelenilo siba" 

bemu miša sve vas je više 

hrvatska udbaska kurbetina SANJA MUSIĆ MILANOVIĆ, supruga premijera psihopate i zlocinca udbasa Zorana Milanovića i voditeljica Odjela za promicanje zdravlja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo:

"Kada se kaže da je crni kruh kojeg mi preporučujemo skuplji od bijelog, inicijalno jest skuplji, no crni kruh možete naprosto rezati na tanje šnite. To je jeftinije i zdravije, a kada je dehidriran, sutradan, još je kvalitetniji za jesti. Trebamo razbiti mit o tome da je pravilna prehrana skuplja, ona je jeftinija jer trebate pojesti manje hrane", kazala je Musić Milanović.

Premijerova supruga tvrdi da je "pravilna prehrana siromašna prehrana". Kaže da nije točno da je skupo pravilno se hraniti. "Pod pravilnom prehranom ne podrazumijevam odlazak u najskuplje dućane i kupnju najskupljih proizvoda, nego kupovinu onoga što je dostupno i najjeftinije. Srdela je jedna od najjeftinijih namirnica", izjavila je Musić Milanović.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/milanoviceva-supruga-ako-vam-je-crni-kruh-skup-rezite-ga-na-tanje-snite/780377.aspx

[iluzija]

u videu ispod pobrojite tocno koliko puta su si igraci u bijelim majicama dodali kosarkasku loptu. necete uspjeti nisam ni ja.

brojala sam   koliko puta su  igraci u bijelim majicama dodali kosarkasku loptu, pa stalno iznova, i svaki put drugacije ispadne.

[Gost]

Darling samo jede biljoždere.

Jock, jedno vrijeme sam jela ribu, sad ponekad, ali rijetko, uglavnom ide pjesmica: " Moja Anka sunce milo samo siba zelenilo, nista meso, nista riba, samo zelenilo siba" 

bemu miša sve vas je više 

hrvatska udbaska kurbetina SANJA MUSIĆ MILANOVIĆ, supruga premijera psihopate i zlocinca udbasa Zorana Milanovića i voditeljica Odjela za promicanje zdravlja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo:

"Kada se kaže da je crni kruh kojeg mi preporučujemo skuplji od bijelog, inicijalno jest skuplji, no crni kruh možete naprosto rezati na tanje šnite. To je jeftinije i zdravije, a kada je dehidriran, sutradan, još je kvalitetniji za jesti. Trebamo razbiti mit o tome da je pravilna prehrana skuplja, ona je jeftinija jer trebate pojesti manje hrane", kazala je Musić Milanović.

Premijerova supruga tvrdi da je "pravilna prehrana siromašna prehrana". Kaže da nije točno da je skupo pravilno se hraniti. "Pod pravilnom prehranom ne podrazumijevam odlazak u najskuplje dućane i kupnju najskupljih proizvoda, nego kupovinu onoga što je dostupno i najjeftinije. Srdela je jedna od najjeftinijih namirnica", izjavila je Musić Milanović.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/milanoviceva-supruga-ako-vam-je-crni-kruh-skup-rezite-ga-na-tanje-snite/780377.aspx

 ahaha stavio si
Sad znamo zakaj je Zoki tak socijalno senzibilan

[Gost]

Evo me gdje se kesim vec sat vremena. Nije da su joj pricice nepredvidljive, nije da nesto slicno nisam procitala ili cula od razlicitih ljudi, nije da je nesto posebno duhovito, ali naidjoh na tu neku Marcelinu i turobno se raspolozenje ipak nekako izmijenilo... Evo jedne. A i primjereno je topicu.

-....-

Pazi, Svemir te sluša!


Sudeći po broju rastava godišnje, svaka se normalna žena, ako iti malo drži do sebe, triba bar jedanput u životu temeljito i propisno rastavit. Naravno, pod uvjetom da je spremna na sve nuspojave.
 
Prva zapreka, vlastita mater: 
– Je l' te tuče?
– Ne tuče.
– Ćerce moja, aj drž' se ti lipo svoga čovika i manje gledaj Oprah šou, vrag je opra.
 
Dalje, vlastiti budući bivši muž: 
– Samo ti aj, al' neš dobit kune od mene!
To posli ostane zabilježeno ka jedini put za vrime braka da je bija od riči.
 
I tako počne hajka. Žena ganja bivšega, a nju ganjaju svi ostali muški jer mislu eto još jedne vesele raspuštenice. Šta jedva čeka... je l'. Privlači ih ka afrodizijak taj status žene bez muža.
 
Sićan se jednoga majstora šta san ga zvala da mi popravi cureću špinu.
 
– Dobar dan!
– Dobar dan.
– Imamo problem, a?
– Je.
– Riknila špina,a?
– Je.
– Triba to malo pročačkat, a?
– Je – oklijevajuć' ću ja.
– Nije to niko odavno pogleda,a?
– Nije – nesigurno ću ja.
– Oćemo malo to pogledat, a?
– Oćete – glupo ću ja.
 
Kad je krenija prema meni, namisto prema špini, mozak mi je proradija. Za razliku od špine, koja je ostala nepopravljena. Da ne rečen... nepročačkana, božemiprosti.
 
 
Imam ja jednu kolegicu na poslu koja je isto rastavljena i koja izgleda ka školski primjer samohrane majke. Vječno umorna od neplaćenih računa, iscrpljena od iščekivanja alimentacije, koju smo interno nazivale „Mr. Godot“, čangrizava i pesimistična.
Povezivalo nas je to šta se ni ja ni ona nismo baš najboje snalazile u tom svom razvedenom životu. Znale smo da bi tribale sad tek uživat u životu, tako su nan, naime, svi govorili, a mi smo se nekako osjećale ka u onoj jednoj pismi naslova „Too old to rock'n'roll, too young to die“. Pa smo se složile da ne smimo samo sidit i čekat da nan se nešto samo od sebe promini u životu, nego da tribamo djelovat.
 
Tako smo se odlučile upisat na neki portal di se more možda nać nekog muškog s kojin bi se bar moglo otić u kino a ako bude sriće, i zajubit, pa sad smo u najbojim godinama, bože moj. Najpoznatiji portal u Hrvatskoj je ona Iskrica i ja se optimistično uvalin tamo sa virom u sritniju i zabavniju budućnost. Ka šta kaže moja baba: „Ćerce, nikad ne znaš di te srića čeka!“
Bila san i na Smokvici, ma nema di nisan ćirnila. E sad vako. Kažu da je Iskrica portal za nać jubav i vezu, a Smokvica za seks i slične zabavne aktivnosti. I je, stvarno postoji velika razlika. Naime, na Smokvici muški odma kažu da oće samo seks, a na Iskrici ti to kažu tek poslin prve kave.
 
Ipak, ono šta me najviše čudilo recimo na Iskrici je to šta su neki muški iz šta ja znan, Zagreba ili Zagorja, mislili da će mi se puno svidit ako mi pokažu da oni znaju pričat dalmatinski oli splitski. Tad san dobila priliku vidit kako neki kajkavci zamišljaju da se govori „splitski“ jezik.
 
 
Najdojmljiviji mi je bija jedan šta mi je, misleći da će meni bit drago, napisa lipu, veliku poruku na „splitskom”. Nakon šta je počirija u moj profil, stigne mi od njega vaka poruka:
 
„Bik! Baš mi se sviđa tvij prifil. Vidim da smo istih gidina.
Ji sim isto ristivljen, ima pit gidina.
Imam dvije dice, jidno miško i jidno žinsko.
Ziposlen sam, i živim kid riditelja.
Jiko volim splićanke jer kižu da su to jiko lipe žene. U Splitu san bijo pino pita, i dibro piznajem vaš dijilekt.
Često sam ljitovao na Briču, timo imam titku, miminu sestru.
Žiliš li da rizminimo brij mibitela?
Moj brij je dvi dvi čitri pit osam divet.”
 
 
Nije da me nije malo dirnija njegov pokušaj da mi se svidi upotrebon mog lokalnog dijalekta, a i nisan ga tila uvridit, pa mu odgovorin:

Oprosti, molin te nemoj pisat na splitski, ništa te ne razumin“.
 
On će na to:
 
„Kaj, ti ipak nisi Dalmatinka?
Znal sam! Tu na Iskrici svi lažu jebote!”
 
 
Odvratila san mu vako:
 
„Slišaj ridikulu, aj big!”
 
Nakon šta san se tako snervala nekoliko puta, odlučin se ispisat sa Iskrice i potražit neki produhovljeniji način oplemenjivanja svoga života. Taman se tih dana po svitu naveliko pričalo i pisalo o onoj knjizi „Tajna“ tojest „The Secret“, pravi hit nad hitovima. Spomenem ja onoj mojoj kolegici dakle, koja se isto nije usrićila na Iskrici, kako eto ima ta puno pametna knjiga koja bi nan mogla pomoć da postanemo uspješne i zadovoljne samohrane majke. Ona se složi da ideja nije loša, ali da bi volila da joj ja ukratko izložin poantu i objasnin šta oni to oće reć i zbog čega je tako popularna postala ta „Tajna“.
 
Skuvala ona kavu, ja sila, zapalila, i nadovezala se.
 
– Vako – počnen ja. – Oni ti u toj knjizi oće reć da su naše misli toliko jake da nam oblikuju život. Drugin ričima, ono šta misliš, pritvara se u riči, a riči onda postaju tvoj način života.
 
 
Ona me gleda onako kako već plavuše gledaju kad pokušavaju razumit duboke životne misterije. Pa će:
 
– Dobro, kako to naše misli postaju naš način života? Ako ja sad rečen, štajaznan, deset puta TRAJEKT, oću li se pritvorit u trajekt? Ili će se moj neko iz familije pritvorit u trajekt? Ili šta?
 
 
Uzdahnen duboko, ka i svaka mudra plavuša kad drugu plavušu uči životu:
 
– Ma, to ti oće reć, npr. kad te neko pita kako si, ako ti često odgovaraš „A evo, živi se“, onda ti život stvarno počne ličit na životarenje.
 
Ona me gleda, pa trepne.
 
– Razumin. Ali ne razumin kako se to dešava?
 
– Paaa... tako, u knjizi kažu da Svemir čuje šta govorimo, i da sve naše izgovorene riči shvaća ka želje. Znači, ako se ti stalno žališ da ti je teško, Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je teško, pa ti to onda lipo i omogućava. Zato ti bude sve teže i teže, jer Svemir sluša tvoje želje. Ako, međutin, naprimjer na pitanje „kako si?“ odgovaraš veselo i kažeš da si dobro, onda Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je dobro, pa ti šalje sve više i više dobrih stvari i događaja. Eto, to ti je otprilike cila filozofija.
 
 
Ona zamišljeno kimne glavon, ja srknen kavu do kraja i oden za svojin poslon, zadovojna šta san je prosvitlila. Nakon par dana, evo ti mene do njene kancelarije. Provirin na njena vrata i nako, više ka u prolazu, dobacin:
 
– Alo, di si, kako si?
 
 
Ona me pogleda sa onin podočnjacima oko očiju, sva nikakva, i promrmlja:
 
– A nikako, kako ću bit...
 
 
To je rekla skroz tiho, tako tiho da san je jedva čula, a onda najedanput pogleda prema gori i drekne put stropa:
 
– Super san! Odlično! Nikad bolje! Dabogda mi vako svaki dan bilo! Život mi je pisma! A liiipoooo li mi je!!!!!! Iman puno para! Redovni seksualni život! Bivši mi daje najveću alimentaciju u 'rvackoj! Šef mi je oličenje plemenitosti! Volin svoje račune za struju! I one za komunalije! I inače volin sve šta plaćan!! Oš da platin i koji tvoj račun? Vooolin svoj život!!!
 
 
Ja se zabezeknila, i pitan je da šta joj je, da oli je popizdila?
 
A ona se nagne prema meni i zavjerenički prošapće:
 
– Muči, glupačo, Svemir nas sluša, jebamupasmater!

[Gost]

Evo me gdje se kesim vec sat vremena. Nije da su joj pricice nepredvidljive, nije da nesto slicno nisam procitala ili cula od razlicitih ljudi, nije da je nesto posebno duhovito, ali naidjoh na tu neku Marcelinu i turobno se raspolozenje ipak nekako izmijenilo... Evo jedne. A i primjereno je topicu.

-....-

Pazi, Svemir te sluša!


Sudeći po broju rastava godišnje, svaka se normalna žena, ako iti malo drži do sebe, triba bar jedanput u životu temeljito i propisno rastavit. Naravno, pod uvjetom da je spremna na sve nuspojave.
 
Prva zapreka, vlastita mater: 
– Je l' te tuče?
– Ne tuče.
– Ćerce moja, aj drž' se ti lipo svoga čovika i manje gledaj Oprah šou, vrag je opra.
 
Dalje, vlastiti budući bivši muž: 
– Samo ti aj, al' neš dobit kune od mene!
To posli ostane zabilježeno ka jedini put za vrime braka da je bija od riči.
 
I tako počne hajka. Žena ganja bivšega, a nju ganjaju svi ostali muški jer mislu eto još jedne vesele raspuštenice. Šta jedva čeka... je l'. Privlači ih ka afrodizijak taj status žene bez muža.
 
Sićan se jednoga majstora šta san ga zvala da mi popravi cureću špinu.
 
– Dobar dan!
– Dobar dan.
– Imamo problem, a?
– Je.
– Riknila špina,a?
– Je.
– Triba to malo pročačkat, a?
– Je – oklijevajuć' ću ja.
– Nije to niko odavno pogleda,a?
– Nije – nesigurno ću ja.
– Oćemo malo to pogledat, a?
– Oćete – glupo ću ja.
 
Kad je krenija prema meni, namisto prema špini, mozak mi je proradija. Za razliku od špine, koja je ostala nepopravljena. Da ne rečen... nepročačkana, božemiprosti.
 
 
Imam ja jednu kolegicu na poslu koja je isto rastavljena i koja izgleda ka školski primjer samohrane majke. Vječno umorna od neplaćenih računa, iscrpljena od iščekivanja alimentacije, koju smo interno nazivale „Mr. Godot“, čangrizava i pesimistična.
Povezivalo nas je to šta se ni ja ni ona nismo baš najboje snalazile u tom svom razvedenom životu. Znale smo da bi tribale sad tek uživat u životu, tako su nan, naime, svi govorili, a mi smo se nekako osjećale ka u onoj jednoj pismi naslova „Too old to rock'n'roll, too young to die“. Pa smo se složile da ne smimo samo sidit i čekat da nan se nešto samo od sebe promini u životu, nego da tribamo djelovat.
 
Tako smo se odlučile upisat na neki portal di se more možda nać nekog muškog s kojin bi se bar moglo otić u kino a ako bude sriće, i zajubit, pa sad smo u najbojim godinama, bože moj. Najpoznatiji portal u Hrvatskoj je ona Iskrica i ja se optimistično uvalin tamo sa virom u sritniju i zabavniju budućnost. Ka šta kaže moja baba: „Ćerce, nikad ne znaš di te srića čeka!“
Bila san i na Smokvici, ma nema di nisan ćirnila. E sad vako. Kažu da je Iskrica portal za nać jubav i vezu, a Smokvica za seks i slične zabavne aktivnosti. I je, stvarno postoji velika razlika. Naime, na Smokvici muški odma kažu da oće samo seks, a na Iskrici ti to kažu tek poslin prve kave.
 
Ipak, ono šta me najviše čudilo recimo na Iskrici je to šta su neki muški iz šta ja znan, Zagreba ili Zagorja, mislili da će mi se puno svidit ako mi pokažu da oni znaju pričat dalmatinski oli splitski. Tad san dobila priliku vidit kako neki kajkavci zamišljaju da se govori „splitski“ jezik.
 
 
Najdojmljiviji mi je bija jedan šta mi je, misleći da će meni bit drago, napisa lipu, veliku poruku na „splitskom”. Nakon šta je počirija u moj profil, stigne mi od njega vaka poruka:
 
„Bik! Baš mi se sviđa tvij prifil. Vidim da smo istih gidina.
Ji sim isto ristivljen, ima pit gidina.
Imam dvije dice, jidno miško i jidno žinsko.
Ziposlen sam, i živim kid riditelja.
Jiko volim splićanke jer kižu da su to jiko lipe žene. U Splitu san bijo pino pita, i dibro piznajem vaš dijilekt.
Često sam ljitovao na Briču, timo imam titku, miminu sestru.
Žiliš li da rizminimo brij mibitela?
Moj brij je dvi dvi čitri pit osam divet.”
 
 
Nije da me nije malo dirnija njegov pokušaj da mi se svidi upotrebon mog lokalnog dijalekta, a i nisan ga tila uvridit, pa mu odgovorin:

Oprosti, molin te nemoj pisat na splitski, ništa te ne razumin“.
 
On će na to:
 
„Kaj, ti ipak nisi Dalmatinka?
Znal sam! Tu na Iskrici svi lažu jebote!”
 
 
Odvratila san mu vako:
 
„Slišaj ridikulu, aj big!”
 
Nakon šta san se tako snervala nekoliko puta, odlučin se ispisat sa Iskrice i potražit neki produhovljeniji način oplemenjivanja svoga života. Taman se tih dana po svitu naveliko pričalo i pisalo o onoj knjizi „Tajna“ tojest „The Secret“, pravi hit nad hitovima. Spomenem ja onoj mojoj kolegici dakle, koja se isto nije usrićila na Iskrici, kako eto ima ta puno pametna knjiga koja bi nan mogla pomoć da postanemo uspješne i zadovoljne samohrane majke. Ona se složi da ideja nije loša, ali da bi volila da joj ja ukratko izložin poantu i objasnin šta oni to oće reć i zbog čega je tako popularna postala ta „Tajna“.
 
Skuvala ona kavu, ja sila, zapalila, i nadovezala se.
 
– Vako – počnen ja. – Oni ti u toj knjizi oće reć da su naše misli toliko jake da nam oblikuju život. Drugin ričima, ono šta misliš, pritvara se u riči, a riči onda postaju tvoj način života.
 
 
Ona me gleda onako kako već plavuše gledaju kad pokušavaju razumit duboke životne misterije. Pa će:
 
– Dobro, kako to naše misli postaju naš način života? Ako ja sad rečen, štajaznan, deset puta TRAJEKT, oću li se pritvorit u trajekt? Ili će se moj neko iz familije pritvorit u trajekt? Ili šta?
 
 
Uzdahnen duboko, ka i svaka mudra plavuša kad drugu plavušu uči životu:
 
– Ma, to ti oće reć, npr. kad te neko pita kako si, ako ti često odgovaraš „A evo, živi se“, onda ti život stvarno počne ličit na životarenje.
 
Ona me gleda, pa trepne.
 
– Razumin. Ali ne razumin kako se to dešava?
 
– Paaa... tako, u knjizi kažu da Svemir čuje šta govorimo, i da sve naše izgovorene riči shvaća ka želje. Znači, ako se ti stalno žališ da ti je teško, Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je teško, pa ti to onda lipo i omogućava. Zato ti bude sve teže i teže, jer Svemir sluša tvoje želje. Ako, međutin, naprimjer na pitanje „kako si?“ odgovaraš veselo i kažeš da si dobro, onda Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je dobro, pa ti šalje sve više i više dobrih stvari i događaja. Eto, to ti je otprilike cila filozofija.
 
 
Ona zamišljeno kimne glavon, ja srknen kavu do kraja i oden za svojin poslon, zadovojna šta san je prosvitlila. Nakon par dana, evo ti mene do njene kancelarije. Provirin na njena vrata i nako, više ka u prolazu, dobacin:
 
– Alo, di si, kako si?
 
 
Ona me pogleda sa onin podočnjacima oko očiju, sva nikakva, i promrmlja:
 
– A nikako, kako ću bit...
 
 
To je rekla skroz tiho, tako tiho da san je jedva čula, a onda najedanput pogleda prema gori i drekne put stropa:
 
– Super san! Odlično! Nikad bolje! Dabogda mi vako svaki dan bilo! Život mi je pisma! A liiipoooo li mi je!!!!!! Iman puno para! Redovni seksualni život! Bivši mi daje najveću alimentaciju u 'rvackoj! Šef mi je oličenje plemenitosti! Volin svoje račune za struju! I one za komunalije! I inače volin sve šta plaćan!! Oš da platin i koji tvoj račun? Vooolin svoj život!!!
 
 
Ja se zabezeknila, i pitan je da šta joj je, da oli je popizdila?
 
A ona se nagne prema meni i zavjerenički prošapće:
 
– Muči, glupačo, Svemir nas sluša, jebamupasmater!

JE TAK JE , JAKO MI JE LIJEPO U ŽIVOTU 

[darla_]

Super je pricica 

[besposlenpop]

...
 
Tako smo se odlučile upisat na neki portal di se more možda nać nekog muškog s kojin bi se bar moglo otić u kino a ako bude sriće, i zajubit, pa sad smo u najbojim godinama, bože moj. ...

I tako su završile na Čergama. 

[Buffy]

Evo me gdje se kesim vec sat vremena. Nije da su joj pricice nepredvidljive, nije da nesto slicno nisam procitala ili cula od razlicitih ljudi, nije da je nesto posebno duhovito, ali naidjoh na tu neku Marcelinu i turobno se raspolozenje ipak nekako izmijenilo... Evo jedne. A i primjereno je topicu.

-....-

Pazi, Svemir te sluša!


Sudeći po broju rastava godišnje, svaka se normalna žena, ako iti malo drži do sebe, triba bar jedanput u životu temeljito i propisno rastavit. Naravno, pod uvjetom da je spremna na sve nuspojave.
 
Prva zapreka, vlastita mater: 
– Je l' te tuče?
– Ne tuče.
– Ćerce moja, aj drž' se ti lipo svoga čovika i manje gledaj Oprah šou, vrag je opra.
 
Dalje, vlastiti budući bivši muž: 
– Samo ti aj, al' neš dobit kune od mene!
To posli ostane zabilježeno ka jedini put za vrime braka da je bija od riči.
 
I tako počne hajka. Žena ganja bivšega, a nju ganjaju svi ostali muški jer mislu eto još jedne vesele raspuštenice. Šta jedva čeka... je l'. Privlači ih ka afrodizijak taj status žene bez muža.
 
Sićan se jednoga majstora šta san ga zvala da mi popravi cureću špinu.
 
– Dobar dan!
– Dobar dan.
– Imamo problem, a?
– Je.
– Riknila špina,a?
– Je.
– Triba to malo pročačkat, a?
– Je – oklijevajuć' ću ja.
– Nije to niko odavno pogleda,a?
– Nije – nesigurno ću ja.
– Oćemo malo to pogledat, a?
– Oćete – glupo ću ja.
 
Kad je krenija prema meni, namisto prema špini, mozak mi je proradija. Za razliku od špine, koja je ostala nepopravljena. Da ne rečen... nepročačkana, božemiprosti.
 
 
Imam ja jednu kolegicu na poslu koja je isto rastavljena i koja izgleda ka školski primjer samohrane majke. Vječno umorna od neplaćenih računa, iscrpljena od iščekivanja alimentacije, koju smo interno nazivale „Mr. Godot“, čangrizava i pesimistična.
Povezivalo nas je to šta se ni ja ni ona nismo baš najboje snalazile u tom svom razvedenom životu. Znale smo da bi tribale sad tek uživat u životu, tako su nan, naime, svi govorili, a mi smo se nekako osjećale ka u onoj jednoj pismi naslova „Too old to rock'n'roll, too young to die“. Pa smo se složile da ne smimo samo sidit i čekat da nan se nešto samo od sebe promini u životu, nego da tribamo djelovat.
 
Tako smo se odlučile upisat na neki portal di se more možda nać nekog muškog s kojin bi se bar moglo otić u kino a ako bude sriće, i zajubit, pa sad smo u najbojim godinama, bože moj. Najpoznatiji portal u Hrvatskoj je ona Iskrica i ja se optimistično uvalin tamo sa virom u sritniju i zabavniju budućnost. Ka šta kaže moja baba: „Ćerce, nikad ne znaš di te srića čeka!“
Bila san i na Smokvici, ma nema di nisan ćirnila. E sad vako. Kažu da je Iskrica portal za nać jubav i vezu, a Smokvica za seks i slične zabavne aktivnosti. I je, stvarno postoji velika razlika. Naime, na Smokvici muški odma kažu da oće samo seks, a na Iskrici ti to kažu tek poslin prve kave.
 
Ipak, ono šta me najviše čudilo recimo na Iskrici je to šta su neki muški iz šta ja znan, Zagreba ili Zagorja, mislili da će mi se puno svidit ako mi pokažu da oni znaju pričat dalmatinski oli splitski. Tad san dobila priliku vidit kako neki kajkavci zamišljaju da se govori „splitski“ jezik.
 
 
Najdojmljiviji mi je bija jedan šta mi je, misleći da će meni bit drago, napisa lipu, veliku poruku na „splitskom”. Nakon šta je počirija u moj profil, stigne mi od njega vaka poruka:
 
„Bik! Baš mi se sviđa tvij prifil. Vidim da smo istih gidina.
Ji sim isto ristivljen, ima pit gidina.
Imam dvije dice, jidno miško i jidno žinsko.
Ziposlen sam, i živim kid riditelja.
Jiko volim splićanke jer kižu da su to jiko lipe žene. U Splitu san bijo pino pita, i dibro piznajem vaš dijilekt.
Često sam ljitovao na Briču, timo imam titku, miminu sestru.
Žiliš li da rizminimo brij mibitela?
Moj brij je dvi dvi čitri pit osam divet.”
 
 
Nije da me nije malo dirnija njegov pokušaj da mi se svidi upotrebon mog lokalnog dijalekta, a i nisan ga tila uvridit, pa mu odgovorin:

Oprosti, molin te nemoj pisat na splitski, ništa te ne razumin“.
 
On će na to:
 
„Kaj, ti ipak nisi Dalmatinka?
Znal sam! Tu na Iskrici svi lažu jebote!”
 
 
Odvratila san mu vako:
 
„Slišaj ridikulu, aj big!”
 
Nakon šta san se tako snervala nekoliko puta, odlučin se ispisat sa Iskrice i potražit neki produhovljeniji način oplemenjivanja svoga života. Taman se tih dana po svitu naveliko pričalo i pisalo o onoj knjizi „Tajna“ tojest „The Secret“, pravi hit nad hitovima. Spomenem ja onoj mojoj kolegici dakle, koja se isto nije usrićila na Iskrici, kako eto ima ta puno pametna knjiga koja bi nan mogla pomoć da postanemo uspješne i zadovoljne samohrane majke. Ona se složi da ideja nije loša, ali da bi volila da joj ja ukratko izložin poantu i objasnin šta oni to oće reć i zbog čega je tako popularna postala ta „Tajna“.
 
Skuvala ona kavu, ja sila, zapalila, i nadovezala se.
 
– Vako – počnen ja. – Oni ti u toj knjizi oće reć da su naše misli toliko jake da nam oblikuju život. Drugin ričima, ono šta misliš, pritvara se u riči, a riči onda postaju tvoj način života.
 
 
Ona me gleda onako kako već plavuše gledaju kad pokušavaju razumit duboke životne misterije. Pa će:
 
– Dobro, kako to naše misli postaju naš način života? Ako ja sad rečen, štajaznan, deset puta TRAJEKT, oću li se pritvorit u trajekt? Ili će se moj neko iz familije pritvorit u trajekt? Ili šta?
 
 
Uzdahnen duboko, ka i svaka mudra plavuša kad drugu plavušu uči životu:
 
– Ma, to ti oće reć, npr. kad te neko pita kako si, ako ti često odgovaraš „A evo, živi se“, onda ti život stvarno počne ličit na životarenje.
 
Ona me gleda, pa trepne.
 
– Razumin. Ali ne razumin kako se to dešava?
 
– Paaa... tako, u knjizi kažu da Svemir čuje šta govorimo, i da sve naše izgovorene riči shvaća ka želje. Znači, ako se ti stalno žališ da ti je teško, Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je teško, pa ti to onda lipo i omogućava. Zato ti bude sve teže i teže, jer Svemir sluša tvoje želje. Ako, međutin, naprimjer na pitanje „kako si?“ odgovaraš veselo i kažeš da si dobro, onda Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je dobro, pa ti šalje sve više i više dobrih stvari i događaja. Eto, to ti je otprilike cila filozofija.
 
 
Ona zamišljeno kimne glavon, ja srknen kavu do kraja i oden za svojin poslon, zadovojna šta san je prosvitlila. Nakon par dana, evo ti mene do njene kancelarije. Provirin na njena vrata i nako, više ka u prolazu, dobacin:
 
– Alo, di si, kako si?
 
 
Ona me pogleda sa onin podočnjacima oko očiju, sva nikakva, i promrmlja:
 
– A nikako, kako ću bit...
 
 
To je rekla skroz tiho, tako tiho da san je jedva čula, a onda najedanput pogleda prema gori i drekne put stropa:
 
– Super san! Odlično! Nikad bolje! Dabogda mi vako svaki dan bilo! Život mi je pisma! A liiipoooo li mi je!!!!!! Iman puno para! Redovni seksualni život! Bivši mi daje najveću alimentaciju u 'rvackoj! Šef mi je oličenje plemenitosti! Volin svoje račune za struju! I one za komunalije! I inače volin sve šta plaćan!! Oš da platin i koji tvoj račun? Vooolin svoj život!!!
 
 
Ja se zabezeknila, i pitan je da šta joj je, da oli je popizdila?
 
A ona se nagne prema meni i zavjerenički prošapće:
 
– Muči, glupačo, Svemir nas sluša, jebamupasmater!

Fenomenalno   Zdrav razum spram generaliziranih recepata

[Gost]

nisam nikad bio na iskrici i smokvi ali znam ljude koji jesu i kazu da tamo nema kruha.

[Gost]

nisam nikad bio na iskrici i smokvi ali znam ljude koji jesu i kazu da tamo nema kruha.

oš reč pičke i kurca 

[Gost]

nisam nikad bio na iskrici i smokvi ali znam ljude koji jesu i kazu da tamo nema kruha.

oš reč pičke i kurca 

ma, svakom njihovi gusti sam znam da vecina clanova na tim sajtovima jesu drzavni uhljebi tj. uhljebi koji rade u drzavnom aparatu od raznih kancelarijskih stakora i stakorica pa na vise jer jedino oni imaju enormno puno slobodnog PLACENOG! vremena da kisele krastavce i picke na smokvi i iskrici. jebo im pas mater dabogda svi dobili sidu sifilis i sve moguce venericne bolesti.

[Gost]

Bas si drazestan jutros.

[Gost]

Bas si drazestan jutros.

a bas jesam. too old to rock & roll too young to die...

[Gost]

Bas si drazestan jutros.

a bas jesam. too old to rock & roll too young to die...

Stavis malo rakije na to.

[Gost]

Bas si drazestan jutros.

a bas jesam. too old to rock & roll too young to die...

Stavis malo rakije na to.

rakiju radje popijem ali nemam doma ni kaplje alkohola ni onu brlju za cistit prozore...

[Gost]

Bas si drazestan jutros.

a bas jesam. too old to rock & roll too young to die...

Stavis malo rakije na to.

rakiju radje popijem ali nemam doma ni kaplje alkohola ni onu brlju za cistit prozore...

Božja grehota brljom čistit prozore

[Gost]

nisam nikad bio na iskrici i smokvi ali znam ljude koji jesu i kazu da tamo nema kruha.

oš reč pičke i kurca 

ma, svakom njihovi gusti sam znam da vecina clanova na tim sajtovima jesu drzavni uhljebi tj. uhljebi koji rade u drzavnom aparatu od raznih kancelarijskih stakora i stakorica pa na vise jer jedino oni imaju enormno puno slobodnog PLACENOG! vremena da kisele krastavce i picke na smokvi i iskrici. jebo im pas mater dabogda svi dobili sidu sifilis i sve moguce venericne bolesti.

zaboravil si tarot, i sl proročanske gluposti, na koje se još troše državne pare, ta vrijeme radnog vremena.

[Gost]

ovo je postao forum duhova. mozda najbolje da pocnem pakirat kofere i krenut dalje...

[Gost]

Berem cvjetice i promisljam o esenciji zla. Ne budi grintav, zatisje je pred novim ciklusom mudrozborja.

[darla_]

O jebote placipicke, sto sad ne valja?

Jesi rekao da ti imas toliko posla, ne mozes ti forum i to sve, posla za usrat se, pa koji kurac sad hoces? Eto sad mos raditi u miru

[Gost]

O jebote placipicke, sto sad ne valja?

Jesi rekao da ti imas toliko posla, ne mozes ti forum i to sve, posla za usrat se, pa koji kurac sad hoces? Eto sad mos raditi u miru

ma pusi kurac hrvatska komunjarska borderline kurbetino. sjebala si tri foruma jel ti drago? jel uzivas u svom uspjehu?

i ne okreci pilu jebem ti majku i oca. ne radi se o meni nisam reko da necu pisat nego ne zelim biti vlasnik i sad kao obican forumas vulgaris mogu doc kad me volja a ne na silu po duznosti. nego zakljucujem da je forum postao forum duhova. to valjda tebi kao borderlineru odgovara jel ajd uzivaj Darla u plodovima svoje destrukcije.

[Sponsored content]